U današnjem svetu biznisa, kompanije često koriste različite trikove kako bi uticale na svoje zaposlene. Konkurencija na tržištu je nemilosrdna i kako bi kompanija opstala, postoji konstantna težnja ka podizanju produktivnosti i motivisanju ljudi da rade više i bolje.
U te svrhe, kompanije i njihovi rukovodioci posežu za različitim sredstvima, uključujući i određene oblike manipulacije. Takvi oblici komunikacije najčešće se sprovode kroz internu komunikaciju i izgradnju prijateljske, skoro pa porodične atmosfere, koja zaposlenima daje osećaj pripadnosti i tera ih da ostanu deo kompanije čak i kada se to kosi sa njihovim ličnim interesima.
Mi brinemo o zaposlenima
Ovo je najčešća manipulacija koju kompanije koriste. Možemo reći da ne postoji nijedna osoba zaposlena u HR sektoru koja ovo bar jednom nije izgovorila. Međutim, koliko god puta bila izgovorena, ova izjava u praksi najčešće nije istinita.
Ono što HR menadžeri i rukovodioci uglavnom prećute, jeste da briga o ljudima postoji samo dok postoji korist, odnosno rezultat. Onog trenutka kada rezultat zaposlenog izostane, izostaće i briga kompanije o njemu, tako da možemo reći da je ovo neka vrsta ljubavi iz koristi. Ukoliko niste sigurni u to, uskratite, ili bar smanjite korist koju donosite kompaniji i vrlo brzo ćete se uveriti da je ovo istina.
Naravno, ovakav stav kompanije je opravdan, jer poenta radnog mesta i jeste razmena vrednosti između zaposlenog i kompanije. Da bi kompanija opstala na tržištu i napredovala, mora da stvara profit. Međutim, ono što nije opravdano jeste dovođenje zaposlenih u zabludu. Dakle, stvari bi trebalo nazivati pravim imenima.
Mi smo tim
Ova tvrdnja je toliko jednostavna i realna, da je teško uvideti njenu manipulativnu stranu. Ono što nije upitno, jeste da se u osnovi svakog uspeha, a posebno uspeha kompanije, nalazi timski rad. Jednostavno, veliki uspeh je teško postići sam, posebno kada svi drugi rade u timu.
Međutim, ono što jeste upitno, jeste kako timski duh utiče na lične ambicije i ciljeve pojedinca, kao i to kakva je korist pojedinca u odnosu na onu koju bi imao kao solo igrač. Nepobitna je činjenica da timski duh i zaposleni koji rade timski najveću korist donose poslodavcu, odnosno kompaniji, dok ono što pretekne dele sa timom.
Pored toga, timski duh i osećaj pripadnosti timu često sprečavaju zaposlene da isti i napuste. “Šta će biti sa mojim timom”, ili “ne želim da napustim svoj tim”, česti su razlozi zbog kojih zaposleni ostaju u kompaniji čak i onda kada radni uslovi nisu zadovoljavajući.
Mi smo porodica
Iako je izvorno potekao iz mafijaških organizacija, ovaj izraz sve češće se može čuti u kompanijama, posebno onim koje imaju manji broj zaposlenih. Možemo reći da je ovo viši nivo stvaranja prividnog osećaja pripadnosti kod zaposlenih.
Često je u ovu manipulaciju uključena još jedna, veća, manipulacija koja podrazumeva prividno davanje na važnosti zaposlenima. To se uglavnom ispoljava kroz deljenje laskavih titula, pa tako prodavci postaju partneri, radnici postaju menadžeri ovoga ili onoga…
Ono što je zapravo istina, jeste da zaposleni, kolege, menadžeri nisu porodica, a kompanija nije kuća. Toliko je jednostavno. Porodicu ne možete birati i porodica vas neće otpustiti onog trenutka kada rezultati budu ispod očekivanih. Međutim, stvarajući “porodičnu” atmosferu, kompanije od svojih zaposlenih dobijaju onoliko truda, koliko bi i sopstvena porodica dobijala od njih.
Viši ciljevi i stvaranje pozitivne promene u svetu
Ukoliko posetite sajt bilo koje kompanije, naići ćete na jednu od “revolucionarnih” izjava, koje se u poslovnom svetu nazivaju misijom. Misija kompanije često je formulisana u pravcu kreiranja boljeg sveta, pozitivne promene, olakšavanja života… Međutim, u praksi, osnovna misija svake kompanije je stvaranje profita.
Ipak, ukoliko biste sebe stavili u ulogu zaposlenog, šta bi vam bolje zvučalo? “Radim na projektu koji će olakšati ljudima život”, ili “Radim na projektu koji će mojoj kompaniji doneti mnogo novca”. Ukoliko ste među 99% ljudi, verovatno će vas prva izjava motivisati da ostanete u takvoj kompaniji i date svoj maksimum kako bi taj uzvišeni cilj bio ostvaren.
Psihologija kaže da ono što ljude pokreće mnogo više nego novac, jeste osećaj da doprinose svetu i stvaraju nešto što će ostati budućim generacijama. Sve dok u sebi gajite misao o tome da radeći svoj posao u kompaniji istovremeno pomažete svetu, nećete moći objektivno da sagledate situaciju na tržištu.
Naravno, ovde ne treba biti isključiv. Postoje kompanije koje istovremeno ostvaruju oba cilja, menjaju svet na bolje uz to stvarajući profit. Međutim, takve kompanije su retke.
Zaključak
I pored svih manipulacija koje smo naveli, važno je ostati objektivan. Prvo, na umu treba imati to da kompanije postoje kako bi stvarale profit i bez profita nema kompanija. Ukoliko ne bi bilo kompanija, ne bi bilo ni ekonomskog razvoja, unapređenja života, i svet bi izgledao drastično drugačije.
Iako manipulacije nisu opravane ni u jednom životnom segmentu, kompanije posežu za njima kako ne bi izgubile tržišnu borbu, vodeći se logikom da ako ja to ne radim, radiće neko drugi i ostvariće bolje rezultate.
Drugo, manipulacije često stvaraju osećaj pripadnosti među zaposlenima. Iako su te veze često površne ili vođene interesom kompanije, mnogi zaposleni se osećaju srećnije kada imaju osećaj zajedništva i pripadnosti timu ili “porodici” kompanije. Ovaj osećaj može poboljšati radnu atmosferu i produktivnost, što može biti korisno za kompaniju, ali i za pojedinca.
Treće, iako zaposleni često dobijaju manju korist u poređenju sa koristima koje kompanija ostvaruje, važno je napomenuti da je radno mesto u kompaniji razmena vrednosti. Zaposleni pružaju svoj rad i veštine u zamenu za platu i druge beneficije. Očekivanje da će kompanija postojati isključivo radi dobrobiti zaposlenih može biti nerealno, s obzirom na tržišni okvir u kojem se kompanije takmiče.