Hormoni imaju važne uloge u gotovo svim aspektima zdravlja. Zbog toga je jako važno da na vreme prepoznamo rane znake hormonskog disbalansa. Održavanje pravilnog hormonskog balansa suština je zdravog i kvalitetnog života.
Gojaznost nije samo estetski problem. Prekomerna telesna težina i problemi koje ona nosi su uzročno posledični. Jedan problem zapravo hrani drugi. Prekomerna telesna težina dovodi do narušavanja celokupnog psiho–fizičkog zdravlja osobe.
Koji hormoni utiču na gojaznost
Hormoni koji utiču na apetit, metabolizam i telesnu distribuciju masti su: leptin, grelin, insulin, estrogen, androgeni i hormoni rasta. Kod ekstremno gojaznih muškaraca, kada je BMI veći od 40kg/m2, sniženi su ukupni i slobodni testosteron. Dok kod žena koje imaju problema sa prekomernom telesnom težinom dolazi do povišenog nivoa estrogena, što u fertilnom (plodnom) periodu redukuje biološku aktivnost estradiola i dovodi do smanjene plodnosti.
Leptin
Naše telo stvara hormon sitosti odnosno leptin. On šalje poruku hipotalamusu kada smo siti, čime se povećava potrošnja energije, a smanjuje potreba za unosom hrane. Na taj način održavamo normalnu telesnu težinu.
Kod osoba koje imaju problema sa prekomernom telesnom težinom dolazi do rezistencije na leptin i tada normalna funkcija izostaje. Kada je normalno delovanje leptina narušeno, osoba postaje neumerena u ishrani, i nikako ne dolazi do osećaja sitosti.
Grelin
Grelin je hormon gladi, on zapravo određuje koliko ćemo hrane uneti, u odnosu na naše telesne parametre i način životnih navika. Kada smo gladni , nivo grelina je visok.
U normalnim okolnostima nivo grelina nakon obroka treba da opada, dok kod osoba sa prekomernom telesnom težinom on se ne snižava u toj meri da bi doveo do osećaja sitosti.
Insulin
Insulin je hormon pankreasa, koji omogućava ulazak glukoze u ćelije, kao i njegovu dalju obradu, svaki neadekvatan ili odsutan odgovor na njegovo dejstvo dovodi do povećanja nivoa glukoze u krvi, što za posledicu ima razvoj insulinske rezistencije, dijabetesa tipa 2, gestacijskog dijabetesa i predijabetesa.
Osobe koje imaju problema sa prekomernom telesnom težinom imaju znatno povećan rizik za nastanak i razvoj insulinske rezistencije. Zatim, brz način života, kontinuirani stres pospešuje lučenje kortizola.
Kortizol
Kortizol je steroidni hormon koji nastaje u nadbubrežnim žlezdama. Količina kortizola koja se izluči prilikom stresa nije toliko velika da bi direkdno uticala na povećanje telesne mase.
Do povećanja može doći kod osoba koje boluju od Kušingovog sindroma – oboljenje koje nastaje usled prevelike proizvodnje kortizola. Najveći deo telesne mase kod ovih pacijenata odlazi u predeo abdomena i lica
Hormoni štitne žlezde
Takođe, hormoni tiroidne žlezde (štitne) koja se nalazi u predelu vrata, od njenog rada zavise mnoge važne funkcije u organizmu. Ona proizvodi hormone T3,T4 i kalcitonin koji su odgovorni za održavanje celokupnog metabolizma.
Niska proizvodnja ovih hormona dovodi do hipotireodizma. Hipotireodizam često je povezan sa povećanjem telesne mase.
Lečenje hormonske prekomerne težine
U lečenju hormonske prekomerne telesne težine savet je primeniti redukcionu dijetu, promeniti navike u ishrani, povećati fizičku aktivnost,i unositi dovoljno tečnosti. Potrebno je pronaći uzrok, ne trebamo lečiti samo posledice. Slušajte svoj organizam i nemojte zanemariti signale koje vam telo šalje
Diplomirani nutricionista – dijetetičar