Postoje mnoge karakteristike koje nas definišu, od kojih su neke urođene, a neke stečene kroz iskustva i okolinu. Međutim, dve često mešane karakterne osobine koje poseduje veliki broj ljudi, jesu introvertnost i socijalna anksioznost. Iako mnogima deluje da su ove dve karakteristike slične, gotovo jednake, one se zapravo u mnogim elementima razlikuju.
Introvertnost i socijalna anksioznost
Introvertnost je često povezana sa potrebom za mirom, introspekcijom i samostalnošću. To je sklonost ka unutrašnjim mislima i osećanjima, potreba da se povučemo i pronađemo mir i tišinu za sebe.
S druge strane, socijalna anksioznost je obično povezana sa strahom od društvenih situacija i interakcija. To može da se odnosi na strah od javnog nastupa, strah od govora ili jednostavno na strah od razgovora sa novim ljudima.
Iako ove dve osobine mogu delovati slično, one se razlikuju u tome što introvertnost nije nužno povezana sa strahom ili nelagodom u društvenim situacijama, dok je socijalna anksioznost usko povezana sa ovim osećanjima.
Osim toga, introvertnost se može smatrati karakteristikom ličnosti koja se može razvijati tokom vremena, dok je socijalna anksioznost uglavnom klasifikovana kao anksiozni poremećaj koji zahteva stručnu pomoć.
Introvertnost
- Introvertnost je pitanje energije koja se ulaže u interakcije i kako se ona obnavlja, dopunjuje
- Ovo je crta ličnosti sa kojom se rađaš
- Način života koji ti kontrolišeš, tvoj izbor
- Soliranje ti pomaže da se regenerišeš, prija ti
- Tuđe mišljenje te ne pogađa, ne smeta ti
- Mali krug prijatelja, dogovaraš se kako ti odgovara
- Uživaš u aktivnostima isto oliko i drugi ljudi, samo ređe
- Nisi pefekcionista, grešiš i to ti je okej
Socijalna anksioznost
- Strah od drugih ljudi i situacija sa njima
- Razvija se u odnosu na okolinu, spoljašnje faktore
- Bivanje solo donosi samo privremeno olakšanje, ne puni baterije
- Parališe te saznanje da te drugi komentarišu
- Želiš da se družiš više, ali izbegavaš da ti ne pozli, da ne ispadnješ glup, smešan
- Osećanje neadekvatnosti te sprečava da uživaš u bilo čemu, preplavljuje te
- Negativno procenjuješ svoje ponašanje, maltene uvek
U svakodnevnom životu, da li zbog brzine ili uverenja da nešto jako dobro znamo, zanemarujemo detalje koji menjaju čitavu ,,istinu“ određene situacije. Takođe je istina da je neke stvari vrlo lako pomešati, i evo tu se nameće pitanje zašto žurimo i gde. Kada ovako uporedimo, nije baš slično, je l da?
Spolja gledano, da, jasno je da ćemo mešati manifestni deo ponašanja ovih ljudi, pošto se ogleda u ograničenim aktivnostima, komunikaciji, otvorenosti za bliskost… Ne smemo da zaboravimo da nismo vidoviti, da ne znamo nečije misli.
Zato bez zaključaka i nekih specijalnih tretmana ukoliko nismo sigurni šta se dešava. Uostalom, nije ni poenta mešati se po svaku cenu, sa prihvatanjem ne možemo pogrešiti.
Kako se nositi sa introvertnošću i socijalnom anksioznošću
Socijalna anksioznost i introvertnost mogu biti izazovne pojave sa kojima se suočavaju mnogi ljudi. Međutim, važno je razumeti da se ove pojave mogu prevazići i da postoje načini da se postane sigurniji u društvenim situacijama.
Kada se radi o socijalnoj anksioznosti, korisno je usmeriti pažnju na pozitivne aspekte društvenih situacija, kao što su prilike za povezivanje sa drugim ljudima i uživanje u aktivnostima u društvu. Pored toga, tehnike disanja, vizualizacija, i pozitivne afirmacije mogu biti korisni alati za smanjenje anksioznosti u društvenim situacijama. Takođe, važno je razviti zdrave socijalne navike, kao što su slušanje drugih, postavljanje pitanja, i izbegavanje kritike sebe i drugih.
Sa druge strane, kada se radi o introvertnosti, korisno je izgraditi zdrave navike samostalnog rada i vremena za sebe, ali istovremeno i pokušati izgraditi kvalitetne socijalne veze. To se može postići kroz volontiranje, članstvo u klubovima, grupnim aktivnostima i drugim sličnim društvenim prilikama koje se prilagođavaju individualnim potrebama. Takođe, važno je naučiti postaviti granice, i biti iskren sa drugima o vremenu koje je potrebno provesti sam.
Kombinacija ovih saveta i tehnika, kao i traženje pomoći stručnjaka ukoliko je to potrebno, mogu pomoći ljudima da prevaziđu svoju socijalnu anksioznost ili introvertnost, i da se osećaju udobnije i sigurnije u različitim društvenim situacijama.
Koautor: Master psiholog Aleksandra Rajčetić