Disanje je jedna od najosnovnijih i najneophodnijih funkcija nešeg tela. Ipak, iz nekog razloga većina ljudi potcenjuje važnost pravilnog disanja, ne shvatajući koliko bi korisno moglo biti ukoliko bi obratili pažnju na način na koji dišu. Pravilno disanje je esencijalno za održavanje optimalnog funkcionisanja organizma.
Zbog čega je važno kako dišemo
Kada razmišljamo o disanju, prva stvar koja nam obično pada na pamet je kiseonik. Kiseonik je neophodan za opstanak naših ćelija i vitalnih organa. Kroz proces disanja, unosimo kiseonik iz okoline i prenosimo ga u krvotok. Krv zatim prenosi kiseonik do svih ćelija u našem telu, gde se on koristi za proizvodnju energije. Bez dovoljno kiseonika, naše ćelije ne mogu pravilno funkcionisati, što može dovesti do brojnih zdravstvenih problema.
Pored unošenja kiseonika, način na koji dišemo takođe ima važan uticaj na naš nervni sistem. Disanje je jedini aspekt autonomnog nervnog sistema koji možemo direktno kontrolisati. Pravilno disanje može aktivirati parasimpatički nervni sistem, koji je odgovoran za smirenost i opuštanje. Ovo može smanjiti nivo stresa, anksioznosti i poboljšati opšte mentalno stanje. S druge strane, plitko i nepravilno disanje može aktivirati simpatički nervni sistem, koji je povezan sa stresnim odgovorom i napetošću.
Pravilno disanje može poboljšati našu sposobnost koncentracije, ublažiti bol, povećati energetski nivo i ojačati imuni sistem. Takođe može pomoći u regulisanju krvnog pritiska, poboljšanju cirkulacije, detoksikaciji tela i podržavanju zdravog sna.
Zašto je loše disati na usta
Jedan od najgorih efekata disanja na usta jeste promena kiselosti krvi. Naime, naš nos sadrži veliki broj krvnih sudova koji pomažu u zadržavanju ugljen dioksida. Međutim, kada dišemo kroz usta veća količina ugljen dioksida se gubi iz organizma, što može dovesti do promene PH vrednosti krvi. Dugoročno, promena PH vrednosti krvi može dovesti do brojnih negativnih efekata na funkcije različitih organa i tkiva.
Pored toga, osobe koje dišu kroz usta često se bore sa hroničnim alergijama, astmom, infekcijama sinusa…
Verovali ili ne, dugogodišnje disanje na usta može uticati i na naš izgled. Istraživanja su pokazala da ono dovodi do sužavanja lica, krivljenja nosa i zuba, povlačenja vilice, a čak i oči dobijaju umoran izgled. Pored toga, disanje na usta može negativno uticaj i na položaj tela.
Naime, disanjem kroz usta koristimo drugačije mišiće nego onda kada dišemo kroz nos. To može prouzrokovati krivljenje vrata, kičme i sveukupno loš položaj tela.
Zašto neki ljudi dišu kroz usta
Disanje na usta najčešće je uzrokovano suženim kanalima nosa i nepravilnim položajem jezika, kao i nepravilnim radom disajnih puteva. Onda kada nema dovoljno mesta za protok vazduha kroz nos, mi podsvesno otvaramo usta kako bismo zadovoljili svoje potrebe za kiseonikom.
Eksperiment sa disanjem na usta
Poznati istraživač, Srđan Zirojević, sproveo je eksperiment u kom je učesnica tokom 5 dana disala samo na usta. Ona je u tom periodu radila sve što bi radila inače, trenirala je, išla na posao, a vodila je i dnevnik… Rezultate ovog eksperimenta možete pogledati u videu.
Benefiti disanja na nos
Veliki broj istraživanja sproveden je na temu disanja. Većina njih dokazala je da je disanje na nos mnogo bolje za naše zdravlje, uz mnogobrojne benefite.
- Disanje kroz nos filtrira vazduh. U našem nosu nalazi se veliki broj dlačica koje sprečavaju ulazak bakterija, virusa i prljavštine direktno u pluća. Senzori u našem nosu takođe mogu osloboditi antimikrobne hemikalije kada detektuju mikrobe u vazduhu. Ovo je od velike važnosti kada u obzir uzmemo to da živimo u zagađenom okruženju, a retko ko koristi prečišćivače vazduha.
- Disanje kroz nos može poboljšati kognitivne funkcije. Studije su otkrile da kontrolisano nazalno disanje može dovesti do poboljšanja nekih kognitivnih procesa.
- Otpor protoku vazduha je oko 50% veći kada dišemo kroz nos, što stimuliše našu dijafragmu i jača naše disajne organe.
- Kada dišemo kroz nos, vazduh u naša pluća dospeva zagrejan, što poboljšava našu sposobnost razmene kiseonika i ugljen dioksida u plućima.
- Studije pokazuju da disanje kroz nos može povećati koncentraciju azot oksida. Naš nos i sinusi proizvode antibakterijski, antivirusni, antikoagularni gas koji se naziva “azot oksid”.
- Disanje na nos pomaže mišićima i kostima lica da se pravilno razviju. Kada su usta zatvorena prilikom disanja, jezik je u pravilnom položaju i vilica može pravilno da raste, a zubi izbijaju na pravom mestu.
Kako početi sa disanjem kroz nos
Ključ za prelazak sa disanja na usta, na disanje kroz nos jeste identifikacija problema zbog kog dišemo kroz usta. Ovo može podazumevati posetu lekaru koji će verovatno preporučiti tretmane sinusa, alerija ili možda čak uklanjanje krajnika.
Međutim, postoje i neke prirodne metode koje se mogu koristiti za olakšavanje disanja kroz nos. Neke od njih su:
- Vežbe svesnog disanja koje mogu poboljšati funkciju pluća. Među njima su naizmenično disanje kroz nozdrve i disanje u stomak.
- Redovno vežbanje je odlično za naše opšte zdravlje, ali pored toga može poboljšati i naše disanje jer aktivira i jača naše disajne organe.
- Držanje jezika na gornja nepca sa vrhom naslonjenim na gornje zube.
- Obraćanje pažnje tokom dana na način na koji dišemo. Svaki put kada uhvatite sebe da dišete na usta, odmah počnite da dišete na nos kako bi vam to postala navika.
Kako pravilno disati
Pravilno disanje uključuje korišćenje nosa, aktiviranje dijafragme i održavanje odgovarajućeg ritma i brzine disanja.
- Koristite nos za disanje kada god je to moguće. Kao što smo rekli, nos filtrira vazduh, zagreva ga i vlaži, tako da u naša pluća dospeva u najboljem mogućem obliku.
Aktivirajte dijafragmu prilikom disanja. Dijafragma je mišić koji se nalazi ispod pluća i igra važnu ulogu u efikasnom disanju. Prilikom udaha ona se širi prema dole, što omogućava plućima da se napune vazduhom.
Dijafragmentalno disanje pomaže u povećanju protoka kiseonika u telu i poboljšava cirkulaciju krvi. Vežbajte dijafragmalno disanje tako što ćete udahnuti polako i duboko kroz nos, osećajući kako se stomak širi. Zatim polako izdahnite kroz nos, dok se stomak povlači prema unutra. Ponavljajte ove duboke udahe nekoliko minuta dnevno kako biste se navikli na ovu tehniku.
- Održavajte odgovarajuću brzinu disanja. Optimalna brzina može varirati, ali postoji opšta preporuka za 10 do 20 udisaja u minutu prilikom mirovanja. Prebrzo ili preplitko disanje može dovesti do hiperventilacije, što može izazvati vrtoglavicu, nervozu i nelagodnost.
Foto: Freepik.com
