U današnjem svetu, sve više muškaraca se suočava sa problemima u vezi sa plodnošću. Muška plodnost, ključna za proces začeća, postaje tema sve ozbiljnijih istraživanja. Primetan je porast neplodnosti među muškarcima, a različiti faktori savremenog načina života mogu značajno uticati na broj i kvalitet spermatozoida.
U ovom tekstu razmotrićemo te faktore i istražiti mogućnosti za poboljšanje muške plodnosti, fokusirajući se na to kako popraviti spermogram i povećati broj zdravih spermatozoida.
Šta je spermogram
Spermogram je ključan dijagnostički test koji pruža detaljan uvid u mušku plodnost. Procedura se sastoji od analize ejakulata, odnosno sperme koja se oslobađa tokom ejakulacije. Da bi se dobio tačan rezultat, preporučuje se da se pacijent uzdrži od seksualne aktivnosti 2-5 dana pre testiranja.
Ejakulat se obično uzima putem masturbacije u posebnom kontejneru koji obezbeđuje laboratorija. Nakon uzimanja uzorka, stručnjaci analiziraju različite parametre, uključujući koncentraciju spermatozoida, njihovu pokretljivost i morfologiju.
Preporučuje se da parovi koji ne uspevaju da ostvare trudnoću tokom godinu dana aktivnog pokušavanja konsultuju stručnjaka za reproduktivno zdravlje i razmotre mogućnost spermograma kako bi identifikovali eventualne faktore neplodnosti. Ovaj test omogućava preciznu dijagnozu i postavljanje osnove za pravilno usmeravanje daljih koraka u rešavanju problema plodnosti.
Šta pokazuje spermogram
Spermogram podrazumeva veoma detaljne analize sa velikim brojem parametara i pokazatelja. Neki od osnovnih parametara koje spermogram pokazuje su:
Količina sperme: Kolika je količina ejakulata proizvedena.
pH ejakulata: Koliko je uzorak kiseo ili alkalan.
Broj spermatozoida: Koliko spermatozoida ima u uzorku. Ovaj parametar se takođe naziva i koncentracijom spermatozoida.
Pokretljivost: Kako se spermatozoidi kreću. Pokretljivost se obično deli na progresivnu (spermatozoidi koji se kreću unapred), neprogresivnu (spermatozoidi koji se kreću na mestu) i nemotilnu (spermatozoidi koji se ne kreću).
Morfologija: Kako spermatozoidi izgledaju. Da li imaju pravilan oblik glave, repa i tela? Morfologija je važna jer ako su spermatozoidi nepravilnog oblika, manje su verovatnoće da će plivati do jajne ćelije, oploditi je i mogu biti nenormalni.
Normalne vrednosti spermograma
Normalne vrednosti spermograma variraju u zavisnosti od laboratorije i referentnih vrednosti koje koriste. Međutim, postoji opšti standard koji se često koristi za procenu muškog reproduktivnog zdravlja. Važno je napomenuti da jedan abnormalan rezultat ne znači nužno problem sa plodnošću.
Prema opštim smernicama, normalne vrednosti uključuju broj spermatozoida veći od 15 miliona po mililitru ejakulata, a ukupan broj spermatozoida u ejakulatu treba biti iznad 39 miliona. Takođe, pokretljivost spermatozoida treba biti iznad 40%, a morfologija spermatozoida (njihov oblik) treba odgovarati određenim kriterijumima.
Uzroci lošeg spermograma
Uzroci lošeg spermograma mogu biti različiti i zavise od mnogih faktora. Neki od najčešćih uzroka su:
Genetski poremećaji
Neki muškarci imaju nasledne anomalije u hromozomima ili genima koji utiču na proizvodnju ili kvalitet sperme. Na primer, sindrom Klinefeltera je stanje kada muškarac ima dodatni X hromozom, što može dovesti do smanjenja testisa i smanjenja broja spermatozoida.
Hormonski poremećaji
Hormoni su važni za regulaciju rada testisa i proizvodnje sperme. Ako postoji poremećaj u lučenju hormona kao što su testosteron, FSH, LH ili prolaktin, to može uticati na količinu i kvalitet sperme. Na primer, hipogonadizam je stanje kada testisi ne proizvode dovoljno testosterona, što može dovesti do smanjenja libida, erektilne disfunkcije i lošeg spermograma.
Infekcije i upale
Infekcije i upale u reproduktivnom sistemu mogu oštetiti tkivo testisa ili blokirati kanale koji prenose spermu. To može dovesti do smanjenja broja spermatozoida, povećanja broja abnormalnih spermatozoida ili prisustva bakterija ili belih krvnih zrnaca u spermi. Na primer, epididimitis je upala epididimisa, dela testisa koji skladišti i prenosi spermu, što može dovesti do bola, otoka i lošeg spermograma.
Životni stil i spoljašnji faktori
Neke navike i faktori iz okoline mogu negativno uticati na zdravlje testisa i sperme. To uključuje pušenje, alkohol, droge, stres, gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti, izlaganje toploti, zračenju ili hemikalijama. Na primer, pušenje može smanjiti broj i pokretljivost spermatozoida, kao i povećati oksidativni stres i oštećenje DNK u spermi.
Kako popraviti spermogram prirodnim putem
Ukoliko ste već uradili spermogram i dobili loše rezultate, najpametnije je pokušati da ga popravite prirodnim putem. Postoji niz koraka koje možete preduzeti kako biste popravili spermogram, a ovo su neki od njih.
1. Hranite se zdravo
Nutritivna vrednost ishrane ima značajan uticaj na proizvodnju zdravih spermatozoida. Povećajte unos vitamina C, D i E, cinka i selena, koji su ključni za spermatogenezu. Omega-3 masne kiseline, prisutne u ribi, orašastim plodovima i lanenom semenu, takođe igraju važnu ulogu u očuvanju reproduktivnog zdravlja.
2. Trenirajte češće
Redovna, umerena fizička aktivnost poboljšava cirkulaciju krvi u celom telu, uključujući i genitalnu regiju. Održavanje optimalne telesne mase kroz vežbanje podržava hormonalnu ravnotežu i smanjuje rizik od reproduktivnih problema.
3. Izbegavajte stres
Izbegavanje stresa je ključni faktor za poboljšanje spermograma, jer nivo stresa direktno utiče na kvalitet sperme. Hronični stres aktivira složene mehanizme u organizmu, izazivajući hormonalne disbalanse koji mogu imati nepovoljan uticaj na proizvodnju sperme. Kroz povećane nivoe kortizola i adrenalina, hormona stresa, dolazi do poremećaja u funkciji hipotalamusa i hipofize, ključnih centara u mozgu koji regulišu reproduktivne hormone.
4. Držite testise hladnim
Testisi su sa razlogom smešteni izvan tela. Idealna temperatura testisa niža je od temperature tela, pa zato dugotrajna izloženost visokim temperaturama može negativno uticati na produkciju sperme. Izbegavajte vruće kupke, usku odeću i dugo sedenje kako biste očuvali optimalnu temperaturu testisa. Pored toga, nikada nemojte držati lap top u krilu ili nositi telefon u prednjem džepu.
5. Smanjite alkohol i duvan
Alkohol i nikotin imaju ozbiljan uticaj na reproduktivno zdravlje muškaraca. Prekomerna konzumacija alkohola može smanjiti proizvodnju testosterona, uticati na pokretljivost spermatozoida i povećati nivo estrogena. Slično tome, pušenje je povezano sa smanjenjem broja spermatozoida, smanjenjem njihove pokretljivosti i povećanim rizikom od genetskih promena u spermi. Prestanak pušenja i smanjenje unosa alkohola važni su koraci ka boljem spermogramu.
6. Podignite nivo testosterona
Podizanje nivoa testosterona ima ključnu ulogu u poboljšanju spermograma. Ovaj muški hormon stimuliše stvaranje spermatozoida, povećava njihovu pokretljivost, formira njihov pravilan oblik i podržava opštu hormonsku ravnotežu.
Takođe, utiče na funkciju organa poput seminalnih vezikula i prostate, čiji sekreti doprinose vitalnosti spermatozoida. Održavanje optimalnih nivoa testosterona važno je za postizanje visokog kvaliteta ejakulata i povećanje šansi za uspešnu oplodnju. U našem tekstu možete saznati kako podići testosteron prirodnim putem.
Foto: Freepik
1 Comment
Ishrana je ključna za bolji spermogram