U današnje vreme posebno je rasprostranjena potreba za radom na sebi, što je svakako pohvalno. Međutim, često se “rad na sebi” povezuje samo sa fizičkim aspektom rada na sebi, kroz treninge i brigu o telu. Ono što je na našem podneblju i dalje tabu tema jeste rad na svom mentalnom zdravlju. Smatram da su telo i um podjednako važni i da treba da ih negujemo svakodnevno.
Stara izreka kaže “U zdravom telu, zdrav duh”. Jedno bez drugog ne mogu da funkcionišu ni da postoje, pa je iz tog razloga važno da im se posvetimo. Rad na sebi doneće nam bolji osećaj, spolja i iznutra. Svako od nas ponekad ima u mislima to da treba da radi na sebi. Smatram da je ispravnije da radimo na sebi kada to želimo i kada osetimo potrebu, a ne zato što to treba ili mora. Tek kada smo spremni da brinemo o sebi, ta briga će imati efekta.
Rad na sebi i mentalno zdravlje
O mentalnom zdravlju možemo brinuti na različite načine, a neki od njih su odlazak na psihoterapiju ili psihološko savetovanje, redovan boravak u prirodi, socijalizacija i druženje sa porodicom i prijateljima, edukacija iz oblasti koje nas interesuju, čitanje knjiga, pisanje… Jedan način uključuje drugi. Iz tog razloga je značajno da osluškujemo sebe i svoje potrebe i da nadjemo naš način i meru.
Rad na sebi za muškarce
Sve navedeno odnosi se i na muškarce i na žene. Zbog brojnih predrasuda koje su prisutne u našem društvu, muškarcima se od najranijeg perioda života stavlja zabrana na plakanje, kao da je to nešto loše. Često čujem da roditelji muškoj deci kažu: “Nemoj da plačeš, dečaci ne plaču, ti si hrabar”. U ovoj rečenici jedino što je ispravno jeste ohrabrivanje deteta.
Sve ostalo nudi detetu uverenje da neće biti dovoljno dobar dečak, sutra muškarac, ako plače i iskazuje svoje emocije. Iz tog razloga danas mnogo klijenata dolazi na psihoterapiju “samo” da se isplaču. Jedino se kod psihoterapeuta osećaju bezbedno da mogu da plaču, bez straha da će ih neko drugi osuditi ili etiketirati kao slabog ili nedovoljno dobrog, hrabrog, kvalitetnog…
Sa druge strane, neki muškarci kroz ceo život koračaju sa tim uverenjem da mušarci ne treba da plaču i samim tim sve emocije suzbijaju u sebi. Ovo prikrivanje i potiskivanje emocija može dovesti do ozbiljnih mentalnih problema, kao što su povlačenje u sebe, izolacija iz socijalnih krugova, anksioznost, depresija… Sve navedeno dovodi do disfunkcionalnog života, kako privatnog, partnerskog, porodičnog, tako i prijateljskog i poslovnog.
Pročitajte i ovo
Iskažite svoje emocije
U našem društvu postoji još jedno uverenje, a to je da smo ranjivi i osetljivi ukoliko pokazujemo svoje emocije. Ovo je potpuno pogrešno uverenje, koje može stvoriti brojne probleme. Ranjivost nije nešto što je loše i što treba suzbijati i prikrivati. Jedino ćemo biti autentični takvi kakvi jesmo ako pokažemo kako se osećamo i ako to iskomuniciramo sa drugim ljudima, koji su nam važni i kojima verujemo.
Tek kada se otvorimo prema drugim ljudima, dozvolimo sebi da pogrešimo, zavirimo u svoj um i svoju dušu, dali smo sebi dozvolu da živimo autentično i po svojoj meri. Mnogi od nas do ovog nivoa ne mogu da dosegnu sami i zato je psihoterapija jedan od načina da se dodje do novih uvida i načina funkcionisanja. Na psihoterapiju dolaze potpuno zdravi pojedinci, koji se suočavaju sa životnim problemima i koji žele da poboljšaju kvalitet svog života. Postoje brojni psihoterapijski modaliteti, te vas ohrabrujem da ih istražite!
Foto: Freepik
