Andrew Tate je britansko-američki kikbokser, preduzetnik i influencer koji je postao poznat po svojim kontroverznim stavovima o životu, ženskim pravima i politici. Njegove izjave su privukle milijarde pregleda na mrežama, a on je postao polarizirajuća figura. Neki ga gledaju kao idola, dok ga drugi kritikuju kao mizoginistu i štetnog influensera.
Bez obzira na vaše stavove o Tejtu, ne može se poreći da je on fascinantna i kompleksna ličnost. Njegovi videi su puna kontroverznih izjava, ali takođe sadrže i mnoštvo praktičnih lekcija o životu, novcu i biznisu.
U ovom tekstu ćemo istražiti neke od najvažnijih lekcija koje se mogu naučiti od Endru Tejta. Važno je naglasiti da ne podržavamo sve Tejtove stavove. Neki od njegovih stavova su štetni i nemoralni. Međutim, verujemo da se iz njegovih govora može izvući i mnoštvo korisnih lekcija, uz kritičku analizu i distancu od onoga što je neprihvatljivo.
1. Fakultet – Investicija ili gubljenje vremena?
Tradicionalno visoko obrazovanje postaje skupa farsa. Svake godine izdaje se sve veći broj diploma, jer sve više ljudi završava fakultet. Samim tim, što ih je više, one gube vrednost, a sa njima i formalno obrazovanje. U kombinaciji sa sve većim troškovima studiranja, to stvara sistem gde plaćate više, a dobijate manje.
Zašto je fakultet često neisplativa investicija?
- Zakon ponude i potražnje čini diplome manje vrednim: Više ljudi sa diplomama znači da vaša diploma svakog dana postaje manje vredna.
- Praksa je važnija od teorije: Vreme i novac koje ulažete u studiranje mogu biti mnogo bolje investirani u realan rad koji vas priprema za prava radna iskustva.
- Kompanije traže rezultate, ne diplome: Sve veći broj firmi ne zahteva formalno obrazovanje osim za vrlo specifična zanimanja. Umesto na diplomama, fokus je na veštinama i praktičnom znanju.
Naravno, postoje profesije koje zahtevaju završen fakultet – lekari, pravnici, inženjeri. Ali za mnoge popularne oblasti, praktične veštine donose bolji posao i veću zaradu u kraćem roku.
2. Brzina je ključna
Reagujte brzo i radite efikasno. Brzina ne podrazumeva žrtvovanje kvaliteta – zadržite kvalitet i budite brži. Profesionalni borci poboljšavaju svoj udarac ne menjajući ga, već ga ubrzavajući. To je recept za pobedu.
Kao avion koji održava pravac čak i sa pokvarenim motorima zbog prethodnog zaleta, tako i vaš posao treba da ima momentum. Sve uradite brže nego što se od vas očekuje. Ljudi su generalno sporiji nego što treba, a sporost je opasna. Ono što se obično završava za nedelju, vi završite za dva dana. Parkinsonov zakon vam govore da je to moguće.
3. Ako vam zaposleni ne zarađuju novac i ne štede vaše vreme, onda vam nisu potrebni
Dobar poslovni tim se sastoji od članova koji ili pospešuju zaradu ili čuvaju vaše vreme kao resurs.
- Prodaja je novac: Dobri prodavci direktno povećavaju prihod.
- Lični asistenti su vreme: Efikasan asistent vam oslobađa dragoceno vreme koje možete koristiti za neke važnije obaveze.
- Izgubljeno vreme je izgubljen novac: Kašnjenja, bolovanja, pauze za društvene mreže – sve to ima realnu cenu. Neefikasan tim rasipa vaše resurse.
- Računica mora biti pozitivna: Procenite koliko zaposleni košta firmu u odnosu na ono koliko zaradi za vas ili koliko vremena uštedi. Ako je računica negativna, takav zaposleni vam nije potreban.
4. Pažnja je besplatna reklama
U današnjem svetu preplavljenom sadržajem, pažnja je postala najvažnija valuta. Ukoliko privučete dovoljno pažnje, veoma lako ćete je pretvoriti u novac. Ogroman uspeh YouTubera, čak i onih sa besmislenim sadržajem, dokazuje da je ovo istina. Umesto ulaganja u plaćeno reklamiranje, pronađite kreativne načine da se istaknete i privučete pažnju ljudi besplatno.
5. Novac je poput vode
Novac je kao voda. Pada kao kiša, teče u rekama i potocima. Završava u okeanima (kompanijama), a onda ponovo isparava da bi pala negde drugde. Stalno je u pokretu. Ako se u pravom trenutku nađete na pravom mestu – okvasićete se. Isto tako, ako u pravom trenutku budete na pravom mestu – obogatićete se.
Morate prepoznati gde se novac kreće i pronaći način da se nađete na njegovom putu. Svaki put kada trošite novac je prilika da analizirate i uočite mogućnosti. Novac se ne stvara (osim ako niste banka), on se preusmerava iz tuđih džepova u vaše.
6. Potreban vam je plan
Morate razumeti da vam je za bilo koji uspeh u životu potreban plan. Isto tako, ukoliko vam je cilj da započnete biznis, to nikada nećete uspeti bez konkretnog plana.
Ideja da će se to desiti slučajno, zahvaljujući sreći ili okolnostima je laž i izgovor koji vas drži u lancima. Da li ste ikad čuli nekoga sa savršenim telom kako izjavljuje “Pa, ne znam, dogodilo se samo od sebe”? Nikada?
Da bi se došlo do takvih rezultata potrebni su precizan režim i stroga dijeta. Nikada u pitanju nije slučajnost. Isto važi i za finansijski uspeh – potreban je plan. Tipičan “plan” koji većina ljudi ima svodi se na uzaludno strpljenje, čekanje i nadu da će ih sreća pogledati.
7. Podignite svoju toleranciju na stres
Život je pun stresnih situacija i negativnih emocija. Od poslovnih poteškoća do privatnih izazova, stres nas prati na svakom koraku. Tejtova filozofija je da treba postići balans između stresa i rasterećenosti. Preveliki stres može da vas parališe, dok ravnodušnost vodi u propast.
Tejt smatra da je poslovni uspeh direktno vezan za toleranciju na stres. Kada u poslu rešavate probleme drugih, uzimate na sebe deo njihovog stresa i za to treba da budete plaćeni. Stres je neizbežan, bez obzira da li ste bogati ili siromašni, stres vas neće zaobići. Prihvatite ovo kao činjenicu.
Kako primeniti ovu lekciju:
Prihvatite da je stres normalan. Umesto da se borite protiv njega, prihvatite ga kao prirodnu pojavu i izvor energije za rešavanje problema. Takođe, nemojte emotivno da reagujete na stresne situacije. Usmerite misli ka hladnokrvnom rešavanju problema. Stres će vam uvek biti pratilac. Naučite konstruktivno da se nosite sa njim, i on više neće biti vaša prepreka, nego pokretačka sila.
8. Stalno unapređujte svoj posao
Nikada ne stagnirajte u svom poslu, ne zadovoljavajte se minimumom. Sastavite listu svega što biste mogli da poboljšate, kako biste radili efikasnije i stvarali više vrednosti. Zatim, postavite sebi pitanje: “Zašto ovo već ne radim?”. Često je odgovor u tome što niste adekvatno stimulisani da dajete više od sebe.
Sa ovom listom u ruci, izračunajte koliko bi kompanija potencijalno mogla da zaradi ili uštedi kada biste uradili sve te stvari. Sada imate jaku osnovu za pregovore sa nadređenim.
Priđite šefu i recite: “Imam predlog kako da poboljšamo X i Y. Moja procena je da to može da donese firmi zaradu od X€ i uštedu od Y€. Dopustiti mi da vam to demonstriram kroz X nedelja. Ako uspem i postignem postavljene ciljeve, moja zamisao je da budem nagrađen sa X. Šta kažete?”
Šta možemo da naučimo iz ovoga:
Inicijativa je ključ napretka. Ne čekajte da bilo ko zatraži više od vas. Sami identifikujtete mogućnosti za poboljšanja i sprovedite ih u delo.
Kvantifikacija je moćan argument: Pokažite šefu u dinarima koliko vaše ideje mogu da vrede. To će privući njegovu pažnju brže nego opšti opisi.
Preuzmite odgovornost: Budite spremni da preuzmete rizik i dokažete svoje ideje u praksi.
Nagrada treba da sledi uspeh: Ne radi se tu o pohlepi, već o fer principu da onaj ko stvara više, zaslužuje i da dobije više.
9. Brend je važniji od cene
Generalno govoreći, kupci ne biraju proizvod ili uslugu samo na osnovu cene. Ne upuštajte se u cenovni rat sa velikim kompanijama, jer ćete uvek izgubiti. Vaš fokus treba da bude na građenju brenda i reputacije. To možete učiniti na više načina:
Postanite ekspert u svom poslu: Uložite u znanje i stručnost da biste stekli status eksperta u svojoj oblasti. To će podići vašu vrednost na tržištu i opravdati više cene.
Kvalitet privlači kvalitet: Jeftini proizvodi i usluge obično privlače teške klijente, više reklamacija i nepotrebne glavobolje. Podizanjem cene uz poboljšanje kvaliteta i reputacije, dobićete bolju klijentelu.
Brend je važniji od cene: Ako klijenti ne žele da plate 17€ za vašu uslugu, to ne znači da je problem u ceni. Problem je u tome što vas ne doživljavaju kao vredan, kvalitetan brend.
