Kada se osvrnem unazad na period od svoje 20. godine, shvatam koliko toga sam naučio. Otkrio sam mnoge važne lekcije kroz iskustva i introspekciju—stvari koje bih voleo da sam znao još pre pet godina. Nažalost, vreme se ne može vratiti, a moj tadašnji 20-godišnji ja nikada neće imati koristi od ovog novostečenog znanja.
Iako sa svojih 25 godina ne mogu tvrditi da sam stekao mudrost starca, mogu reći da sam nešto naučio o odrastanju i prelasku u svet odraslih. S tim u vezi, podeliću sa vama 10 ključnih stvari koje bih voleo da sam znao kada sam imao 20 godina.
1. Nema potrebe za žurbom
Razumem, period oko 20. godine života može biti izuzetno stresan. Pritisci i nebrojene mogućnosti dolaze sa svih strana, stvarajući osećaj da je neophodno ubrzati tempo i doneti brze odluke. Svet ti stalno govori da se pokreneš, da ne gubiš vreme, ali moj savet je da povremeno pritisneš kočnicu i zastaneš.
Kada sam ja imao 20 godina, i sam sam osetio pritisak da se što pre odlučim o svojoj karijeri. Požurio sam u pravcu za koji sam mislio da je ispravan, ali na kraju se ispostavilo da sam krenuo pogrešnim putem. Da sam tada imao mudrost da usporim, da zaista zastanem i procenim šta zaista želim i šta me zaista ispunjava, možda bih izbegao te dve godine koje sam proveo jureći za snom koji nije bio moj.
Zašto toliko žurimo? Čemu ta hitnost? Istina je da vreme koje sada imaš, sloboda da istražuješ i razmatraš svoje opcije, nije neograničeno. Ali upravo ta sloboda ti omogućava da pronađeš ono što zaista voliš. Ako dozvoliš sebi da usporiš, da razmisliš i osluškuješ svoje unutrašnje želje, verovatnije je da ćeš doneti odluku koja te zaista ispunjava, umesto da se zaglaviš u karijeri koja te ne čini srećnim.
Zato, uzmi vreme dok ga još imaš. Usudi se da malo usporiš i pružiš sebi šansu da doneseš odluke koje će ti doneti pravu radost i zadovoljstvo u životu.
2. U redu je biti izgubljen
Ne znaš šta želiš da radiš u životu? Pa, to je sasvim u redu. Ko zapravo to zna sa 20 godina? Većina ljudi možda misli da imaju sve odgovore, ali istina je da mnogi greše. Tokom života, većina nas menja pravac više puta, tražeći ono što nas zaista ispunjava.
Tek sada, sa 25 godina, počinjem da se ozbiljnije fokusiram na svoje prave strasti. I čak i sada, ne mogu reći da sam potpuno siguran u svoj put. Do sada sam već prošao kroz gotovo deset različitih ideja o tome čime bih želeo da se bavim. Kao dete, sanjao sam da postanem fudbaler. Sa 20 godina, mislio sam da je gluma moj poziv. Sada, sa 25, sve više se okrećem pisanju, ali čak ni tu nisam pronašao apsolutnu sigurnost.
Svi mi se ponekad osećamo izgubljeno, i to je deo procesa. Ne znati šta želiš da radiš sa 20, 25, 30 ili čak 40 godina, sasvim je normalno. Može biti izuzetno frustrirajuće, ali to ne znači da nešto nije u redu s tobom.
Da sam ovo znao sa 20 godina, to bi mi olakšalo pritisak koji sam osećao. I samo da sam znao da nisam jedini koji se oseća izgubljeno, to bi mi bilo neizmerno utešno.
3. Budi malo sebičan
Pretpostavljam da trenutno dobijaš puno komentara o svom životu? Roditelji, bake i deke, tetke i ujaci—svi oni žele da podele svoje savete o tome šta je najbolje za tebe. I dok je važno poštovati ta mišljenja, jer većina njih zaista pokušava da ti pomogne, treba da zapamtiš jednu ključnu stvar: jedina osoba koja zaista zna šta je najbolje za tebe, jesi ti sam.
Ne kažem da ne treba da slušaš svoje roditelje. Često se ispostavi da imaju mnogo mudrosti i iskustva na koje možeš da se osloniš. Zar ne? Ali to ne znači da treba da postupaš isključivo po njihovim savetima samo zato što oni to kažu.
Veliki deo istinske sreće dolazi iz poverenja u sebe. Iz te unutrašnje sigurnosti da ti sam znaš šta ti najviše odgovara, šta te usrećuje i šta te ispunjava. To može značiti da se odlučiš za karijerni put koji možda nije popularan među tvojim bližnjima, ili da odbiješ poziv na neku žurku kako bi imao malo vremena za sebe i svoje misli.
U suštini, važno je da radiš ono što ti želiš. Da osluškuješ svoj unutrašnji glas i pratiš ga, jer niko drugi ne može živeti tvoj život umesto tebe. Biti malo sebičan, u ovom kontekstu, znači da preuzimaš odgovornost za sopstvenu sreću i donosiš odluke koje su u skladu s tvojim vrednostima i željama.
4. Ponekad nećeš uspeti, ali to je dobra stvar
Neuspeh je deo života, i iako može delovati zastrašujuće, zapravo je jedan od naših najvećih učitelja. Kako je Denis Waitley mudro rekao: “Neuspeh treba da nam bude učitelj, a ne grobar. Neuspeh je odlaganje, ne poraz. To je privremeni zaobilazni put, a ne slepa ulica.” Neuspeh je nešto što možemo izbeći samo ako odlučimo da ne govorimo, ne radimo i ne budemo ništa.
Svi mi padamo. To je neizbežan deo svakog putovanja. Ali ono što je zaista važno je kako se ponovo podignemo nakon što padnemo. Sa 20 godina, ceo život je pred tobom, ispunjen mogućnostima da praviš greške i iz njih učiš. Zvuči uzbudljivo, zar ne?
Svaka greška koju napraviš nosi sa sobom vrednu lekciju. To su iskustva koja te oblikuju i pomažu ti da rasteš kao osoba. Neuspeh nije kraj puta, već samo privremeni izazov na tvom putu ka uspehu. On te tera da preispitaš svoje odluke, da se prilagodiš i da postaneš jači i mudriji.
Zato se nemoj bojati neuspeha. Prihvati svoje greške sa otvorenim srcem, jer upravo kroz njih ćeš naučiti najvrednije lekcije. Svaki put kada posrneš i ponovo se podigneš, postaješ bolja verzija sebe. A kako postaješ bolja osoba, tako ćeš drastično poboljšati i svoj život.
5. Škola nije najbolji deo života
Da li su ti tvoji nastavnici ikada rekli da su školski dani najbolji deo tvog života? Moji jesu. Ali znaš šta? To jednostavno nije tačno. Istina je da život postaje mnogo bolji nakon škole, pod uslovom da uložiš malo truda i donosiš prave odluke.
Nemoj nasedati na priču da je škola najbolja stvar ikada. Iako u školskim danima može biti lepih trenutaka i dragocenih prijateljstava, pravi život tek počinje kada izađeš iz školskih klupa. Tada ti se otvara svet pun mogućnosti, izazova i uzbuđenja koje teško možeš da zamisliš dok si još u učionici.
Zato, nemoj verovati u mit da su školski dani vrhunac tvog života. Najbolji dani tek dolaze, i sa svakim novim iskustvom, imaš priliku da stvoriš život kakav zaista želiš.
6. Budi uporan
Neke stvari su zaista vredne upornosti. Kada se osvrnem na poslednjih deset godina svog života, često poželim da sam bio istrajniji u određenim stvarima. Gledajući unazad, jasno mi je da bi mi te stvari danas bile izuzetno korisne.
Tokom života ćeš se stalno menjati, a te promene su posebno intenzivne dok si mlad. Ono što ti sada, sa 20 godina, izgleda besmisleno, može postati od velike vrednosti već za nekoliko godina, sa 22, 23 ili 24 godine.
Uzmimo moj primer. Pre nekoliko godina, vodio sam veb-sajt više od godinu dana, ali na kraju sam odustao od njega. Danas, taj sajt dobija mnogo više poseta, ali je ostao neaktivan. Da sam samo nastavio još jednu godinu, taj veb-sajt bi sada mogao lako da mi donosi prihod.
Ovo iskustvo me naučilo važnosti upornosti. Neke stvari ne donose odmah rezultate, ali vremenom mogu postati izuzetno korisne. Kada naiđeš na nešto što ti je važno, što te inspiriše ili što može imati dugoročnu vrednost, drži se toga. Imaj strpljenja i veruj u proces, jer istrajnost često vodi do uspeha koji je na prvi pogled bio nevidljiv.
7. Još uvek ne moraš da budeš u vezi
Pritisak da imaš devojku ili dečka u ovom uzrastu može biti veliki. Društvo, prijatelji, pa čak i mediji često šalju poruku da je veza neophodna za sreću. Ali istina je da ti veza u ovom trenutku zaista nije potrebna.
Još uvek imaš mnogo toga pred sobom, i verovatno nisi dostigao najbolju verziju sebe. Gledajući unazad na svoje 18, 19 ili 20-godišnje ja, ne mogu da se ne zapitam – bože, taj momak nije bio spreman za ozbiljnu vezu! Iako sam tada očajnički želeo vezu, realnost je bila da sam bio užasan dečko.
U tom periodu života, imao sam još mnogo toga da naučim i iskusim. Mnogo sam se menjao, rastao, formirao svoj identitet. Veza bi mi u tom trenutku verovatno bila više opterećenje nego užitak, nešto što bi me odvuklo od ličnog razvoja koji je bio ključan.
Zato, ne žuri. Daj sebi vremena da rasteš i razvijaš se. Prava veza će doći kad budeš spreman, i biće mnogo kvalitetnija zbog toga.
8. Gledaj širu sliku
Sa 20 godina, život deluje kao da je uvek pod mikroskopo. Sve se svodi na donošenje odluka koje će, čini se, oblikovati ostatak tvog života. Lako je upasti u depresiju i ansioznost zbog tih naizgled ogromnih odluka, ali upravo zato je važno s vremena na vreme napraviti korak unazad i pogledati širu sliku.
Odluke koje donosiš sada i akcije koje preduzimaš nisu sve i kraj svega. Kada pogledaš širu sliku, shvatićeš da život nije toliko ozbiljan koliko ti se sada čini. Da, ove godine su važne, ali nisu jedine koje će definisati tvoj život.
Tvoj život će biti u redu bez obzira na to šta radiš sa 20 godina. Naravno, to ne znači da ne možeš doneti loše odluke koje će imati negativne posledice. Ali čak i tada, važno je zapamtiti da uvek postoji mogućnost da popraviš stvari. Život je dugačak, i često nudi prilike za promene i ispravke.
Pogled na širu sliku pomaže ti da shvatiš da su sadašnji stresovi i odluke samo mali delovi jednog mnogo većeg mozaika. Sve što se dešava sada, sve dileme i odluke, samo su jedan deo putovanja koje će se nastaviti i razvijati u godinama koje dolaze. Zato, opusti se. Tvoj život će se razvijati onako kako treba, i uvek ćeš imati priliku da ga oblikuješ na način koji te čini srećnim.
9. Budi zahvalan za ono što imaš.
Sa dvadeset godina, prirodno je da želiš sve. Želiš da upišeš fakultet iz snova, da pronađeš idealan posao, ili da se upustiš u ozbiljnu vezu. U tom uzbudljivom periodu života, lako je izgubiti fokus i zaboraviti sve ono što već imaš.
Međutim, ovo je takođe vreme kada treba da razviješ zahvalnost. Dok si zauzet razmišljanjem o svim stvarima koje još nisi postigao, možeš prevideti vrednost onoga što već poseduješ. Biti zahvalan za ono što imaš ne samo da će ti pomoći da privučeš još više pozitivnih stvari u svoj život, već će ti poboljšati raspoloženje i pružiti širi i svetliji pogled na sve što te okružuje.
Zahvalnost ti omogućava da prepoznaš i ceniš trenutke i resurse koje već imaš, čineći da se osećaš ispunjenije i srećnije. Kada naučiš da ceniš ono što imaš, bićeš spremniji da uživaš u novim prilikama i iskustvima koja dolaze.
Pročitajte i ovo
10. Nisi poseban
Mlađa generacija, uključujući i moju, odgajana je s verovanjem da možemo imati sve što poželimo u životu. Kao dvadesetogodišnjak, osećao sam se samouvereno i mislio sam da sam poseban. Imao sam velike ambicije, ali nisam preduzimao konkretne korake da ih ostvarim. Verovao sam da će se sve samo od sebe posložiti.
Naravno, to nije bilo tako. Brzo sam shvatio da da bi postigao bilo šta u životu, moraš da uložiš trud i rad. Da sam naučio ovu lekciju dok sam imao 20 godina, možda bih sada bio u drugačijoj situaciji.
1 Comment
“ко ти даде дозволу”